Cecilia Beaux
Гледајући са тамне позадине и са гараво црним крзном, два блистава ока маме гледаоца у Сити и Сарити, изабраном делу за Дан уважавања црних мачака. Насликан од стране америчке уметнице Сесилије Бо, то је портрет њене рођаке Саре која дремљиво гледа у даљину док мрзовољно глади малу црну мачку, која јој седи на рамену. Уместо да угњезди мачку у Сарином крилу, она је у висини очију, њено црно крзно се стапа са њеном косом и у оштром контрасту је са Сариним светлим теном. Са својим златним очима фиксираним на гледаоца, мачка практично краде сцену.
Композиција показује утицај Боиних савременика − приказивање Сарине беле хаљине, са наборима и сенкама у бледоплавој, сивој и браон боји подсећа на дела импресионистичке уметнице Мери Касат (коју је Бо упознала док је студирала у Паризу), док је ограничена палета боја потврда за Џејмсуа Мекнила Вислера.
Бо је насликала две идентичне верзије Сите и Сарите. Прву је насликала 1893, да би је на крају донирала музеју у Француској. Сада се налази у Музеју Орсе, у Паризу. Скоро 30 година касније, пре него што се растала са сликом, створила је данашњу слику за себе. Она се тенутно налази у Националној галерији уметности у Вашингтону, Округ Колумбија.
Дакле, ко је ко на овој слици? Бо је искористила шпанске деминутивне облике умиљавања у свом наслову − Сита значи „малена” и она се односи на мачку, док је Сарита надимак за Сару. Имајте на уму да се маче прво спомиње.
- Мартина Коеган
П.С. Да ли волите мачке у историји уметности колико и ми? Ево неколико посластица за вас: најслађе мачке у уметности и Цугухару Фуђита, мајстор мачака. <3