Madge Tennent
Субјекти Меџ Тенент су често били анонимни и архетипски: невесте окићене венцем, музичари који свирају укулеле или шик даме док шетају улицама окупане сунцем. Ипак, у омишљавању своје јасне визије хавајских фигура, она црпи инсирацију не само од људи из стварног живота, које је посматрала у Хонолулу, већ и из слика историјских поглавица и краљица Хaваја који су лансирали острва из децентрализованих поглаварства у уједињено, међународно признато краљевство.
У овој пригушеној уљаној слици, Тенент приказује пар продавачица леја које уткају живописне, тропске цветове у прелепе, мирисне огрлице које су и данас гласник острва. Чини се да су суспендоване у неземаљском царству, окруженом бојом и линијама, усресређене да свој вековима поштовани занат и равнодушне према друштвено-политичким променама које захватају Хаваје. Писајући за Њујорк Тајмс 1996, уметничка критичарка Сузан Ф. Јим је хвалила слику, примећујући да њени субјекти − типични за Тенентине иконичне wahine (жене) − поседују „очи са тешким капцима, дебеле усне и велике, али ипак деликатне прсте [који су] далеко од лепог, 'витког' идеала полинезијске девојке”. За разлику од увредљивих, маштовитих хула девојака које се налазе у туристичким брошурама, овде две креаторке леја постижу равнотежу између анимиране телесности и духовног мира. Хавајска жена се појављује као тихо снажна, изузетно грациозна и прожета традицијом − баш како ју је Меџ Тенент доживљавала.
Две продавачице леја су биле између неколико слика великих размера које су приказане на Тенентиној изложбеној турнеји по Европи и Уједињеним државама, 1927, где се постале редовно присутне. Изложбе су биле међународно цењене, предвиђајући наслеђе Меџ Тенент као највећег појединца који доприноси хавајској уметности у 20. веку.
Представљамо данашње ремек-дело захваљујући Уметничком центру Исак.
П.С. Ова слика ме тера да размишљам о путовањима на тропска острва. Овде можете сазнати о вољеним дестинацијама уметнице виђена кроз њену уметност. <3