Атлетичари

Карл Густаф „Јаста” Алберт вон Хенингс (1866-1941) је био шведски сликар и универзитетски професор. Године 1890, почео је да ради у архитектонској фирми. Уписао се у сликарску школу уметничког удружења 1891, где је био студент Андресу Зорну. Његови рани уметнички радови су били под утицајем Зорне, али такође и Ричарда Берга и Пера Хаселберга, и углавном су представљали уличне сцене. Касније, његово интересовање се померило према темама које су биле у вези са забавама. Сликао је сцене кабареа, циркуске арене, тркачке стазе, кловнове и плесаче. У његовој уметности можемо видети утицај јапанских отисака на дрвету и импресонизма. Едгард Дега је био његова инспирација за илустровање.

Атлетичари приказују такмичење у дизању гирја. Концентрисани атлетичар диже гирју, окружен осталим теговима и посматран од стране публике у позадини. Првобитно, гурје (позната и као руска звона) су коришћене за мерење производа на пијаци у 18. веку, у Русији. Неки мушкарци би их подизали и љуљали их из забаве и да би показали своју снагу. У 19. веку гурје су користили снагатори из циркуса на фестивалима и вашарима у Русији и Европи. Временом, дизање гурја је постала такмичарска дисциплина и данас су гурје доступне у теретана широм света.

Јаста вон Хенингс је представљао Шведску на Летњим Олимпијским играма 1932. у Лос Анђелесу, у Олимпијском уметничком такмичењу. Уметничка такмичења су била део модерних Олимпијских игара током раних година, од 1912. до 1948. Медаље су биле додељиване за дела из уметности инспирисане спортом, а које су биле подељене у пет категорија: архитектура, литература, музика, сликарство и скулптура.

Данашње дело представљмо захваљујући Еуропеани, али је сама слика из колекције Националног музеја у Стокхолму.

П.С. Атлетичари се појављују у уметности још од времена древне Грчке. Погледајте овде безвременску лепоту људског тела!