Викторијанко доба је славно довело до употрбе парне снаге. Британски инжењери су експериментисали са дизајном парних машина још од 1784; до времена настанка ове слике, постигнут је узбудљив напредак и локомотиве на парни погон су постале део свакодневног живота и, заиста, део пејзажа.
Киша, пара и брзина хватају осећај узбуђења који мора да је пројурио кроз викторијанко доба, док су идеје о бржем путовању кроз Британију постале ставрност. О овом феномену говори и као о тренутку истинског стварања, о пејзажу који сведочи рађању нове ере у коме су метални монолити, глатки од кише, бачени кроз њу, незаустављиви у брзини, али и у термину културног напредка. Воз избија из сопстевног мијазма, клизећи без напора дуж вијадукта. За разлику од своје жестине кретања, мали рибарски брод у доњем левом углу слике седи релативно мирно на води, док се облаци паре спуштају и почињу да га заклањају. Фигуре на броду, девојке које плешу на обали реке и зец на шинама испред воза вероватно представљају континуитет свакодневног живота који је сада заувек промењен.
Похађајући Краљевску академију уметности са 14. година, Турнеров талена је рано уочен. Током своје каријере препознат је као уметнички геније, описан од енглеског уметничког критичара, Џона Рускина, као уметник који је могао „узбудљиво и искрено да измери расположење природе”. Тај његов посебни таленат у хватању тог расположења је очарао било ког посматрача његових слика: кроз своју способност да слика те аспекте пејзажа који немају корпоралну материју, на пример светло, покрет или атмосферу, тиме нам преноси оно што се чини немогућим, а да то не видите својим очима.
- Сара Милс
П.С. Прочитајте овде о викторијанским феминисткињама и о њиховим натприродним моћима! А овде све што треба да знате о викторијанцима!