Eva Bonnier
Прикази фаталне болести од Еве Бониер доносе нам смањену свакодневну перспективу, са уметницом која изазива стеротипни женски буржоаски идеал тога времена. Жене су представљене као субјекти са снажним интегритетом, а не као крхи објекти. У Одразу у плавом, из 1887, фигуре су насликане из реалистичне перспективе, стављајући нас у исту просторију са оболелом особом. На прелазу из 20. века, жене које се опорављају су биле популарна тема. Те слике треба посматрати у контексту преовлађујућег виђења конструкције женствености, и тиме стандардизацију женског тела.
Током 19. века, међутим, развиле су се две кључне слике о женама: слаба, осетљива и психоматска жена из високе класе, и јака, опасна и енергична жена из ниже класе. Дело Реконвалесцент (аутора Џени Нистром, коју смо представили раније, погледајте нашу Архиву) је постао симбол женске крхости и тиме доказ женске неспособности да учествује у јавном животу. Те слике се могу видети као реакција на еманципацију жена у то време, и као покушај њиховој враћања кућансту и приватној сфери.
Али, у нордијском региону се могло наћи на стотине уметница и аутора током овог периода. Жене сликарке у Шведској су биле привилеговане у односу на своје европске сестре, зато што су имале приступ академском образоавњу. Женски одсек на Краљевској шведској академији примењене уметности, у Стокхолму, се отворио 1864, и професионалне жене су имале велики утицај на културни живот тог периода. Промениле су поглед на улогу уметника и на породични живот средње класе, и тиме су уздрмали норму мушких уметника до сржи.
Данашње дело, које припада колекцији Националног музеја у Стокхолму, представљамо захваљујући Еуропеани, која на велико промовише Жене сликарке у прошлости. Само да вас подсетимо, славимо месец Женске историје овог месеца!
П.С. Овде можете прочитати о уметницима који су патили од менталних болести (и како је то утицало на њихову уметност).