Carl Gustav Carus
Слика Три стене наглашава повезаност између романтичарског схватања пејзажа као застрашујуће огромног и пустог са својим научним интересовањем за тачне и графичке репродукције геолошких формација. У свом Девет писама о пејзажном сликарству из 1831, Карус описује Три стене као историјско сведочење геолошке историје, као „последње остатке исконских стена”. Он је видео у њима неку врсту геолошке физиономије која позива на интерпретацију. Овде се, међутим, његов прилично храбар, научни поглед доводи до гледишта који концепт историчности преноси на природу. Карус упоређује Три стене са „срушеним кулама” и тако ствара везу са романтичним троповима којима је, у форми порушених готичких цркава, Каспар Давид Фридрих био привржен и којима се, такође, Карус поново враћао. У основи је појам континуитета који је од тако фундаменталне важности за Карусов концепт Erdlebenbildkunst („уметност живота на Земљи”).
Карус је путовао у Крконоше или Дивовске планине у августу 1820. Ишао је стопама Фридриха, који је био на неколико пешачких тура у регији и који је пронашао бројне мотиве за своје слике. Слика Три стене се може пратити уназад до цртежа од Каруса, датирана 15. августа 1820. Међутм, за слику је променио вредности осветљења своје градације дубине, тако да тамни предњи план неутралише светло осветљене стене и висоравни, које се повлаче далеко у плаветнио даљине.
Данашње ремек-дело представљамо захваљујући Staatliche Kunstsammlungen Dresden. <3
П.С. Ако вам недостаје путовање и пешачење, овде се налазе десте најбољих слика које су зачете јаком жељом за лутањем или путовањем и истраживањем света (Wanderlust). <3