Juan Carreño de Miranda
#стопнасиљу
Девојка на слици се зове Еугенија. Она је као ниједна друга девојка из историје уметности. Она се не смеје, нити заводи гледаоце. Није богата или племкиња, иако њена хаљина може сугерисати на то. Она је насликана зато што су је људи у њеном окружењу сматрали монструмом.
Током 16. века, на дворовима шпанског племства је постојала фасцинација необичностима природног света, која се задржала у 17. веку и манифестовала се, између осталог, у интересовању за људе са неким менталним или физичким аномалијама. Такви људи су били запослени за забаву богатих и моћних, и често су приказани на сликама. Два дела од Хуана Карења де Миранда су упечатљиви примери ове фасцинације и сведоче о различитим улогама које су слике имале у ранијим историјским периодима. Обе слике предсттављају шестогодишњу девојчицу, познату као Ла Монструа, чије је невероватна величина (тежила је скоро 70 килограма) изазвала сензацију у Мадриду, када је одведена тамо 1680. Спекулише се да је њена гојазност била резултат хормонског поремећаја, као што је Кушингов синдром или хиперкортизолизмом. Од две слике, на овој је обучена, док је на другој нага.
На њима, деформит је представљен на начине који би нам се данас чинили окрутним, али је то било у потуности у складу са савременим обичајима у погледу разлике. Не само да размишљамо о слици девојчице изложене као природни историсјки примерак, обучену и нагу (што је још упечатљивије када узмемо у обзир веома строге културне ставове према било којој врсти женске голотиње у овом времену), али ми такође посматрамо игру изгледа, у велокој мери у скалду са савременим укусом. Са голотињом која разоткрива њену корпуленцију и са грожђем у руци и са украсима у глави, она се транформише у Бахуса; обучена, њена луксузна, гримизна хаљина ствара намерни контраст са њеном физичком формом, чинећи њен наги портрет још експлицитнијим.
П.С. Постоји доста контроверзних тема у историји уметности, и генерални став према неким феноменима се постепено мењао током последњих година. Прочитајте овде о новом таласу интерпретације Медузе у уметности, посебно у светлу дискусије #МеТоо покрета.