Гоја је постао дворски сликар за Шпанско краљевство 1786; овај рани део његове каријере је обележен портретима шпанске аристократије и краљевства, и цртаним таписеријама у рококо стилу дизајнираним за краљевску палату. Данас представљамо добар пример таквог портрета. Ако сте страствени читалац DailyArt-а, вероватно сте већ уочили зашто представљамо баш овај портрет: ЗБОГ МАЧАКА! :D
Обучен у предиван црвени костим, син грофа и грофице од Алтамира је прикзан између кавеза са зебама и три разрогачене мачке, које изгледају задивљене свраком, дечаковим љубимцем. У свом кљуну, сврака држи Гојину визит карту и потпис. Гоја је можда намеравао да ова група животиња подсети на крхке границе које раздвајају дечији свет од сила зла, или као коментар на пролазност невиности и младости. Мануел је умро само неколико година након што је његов портрет насликан, у доби од осам година.
Моја мачка Пимпек гледа на птице са истим лудим погледом. :D Уживајте у среди и погледајте овде нашу сјајну колкецију од 15 мачака у историји уметности, коју ће сваки љубитељ мачака волети! <3