Caravaggio
Овде нам Каравађо представља библијску причу из Новог завета: трећег дана након распећа два Исусова ученика су шетала Емаусом када су срели Христа који је васкрснуо. Нису успели да га препознају, али те вечери за столом он „узе хлеб, благосиља га и преломи га и пружи им да једу. И њихове очи се отворише, и они га спознаше; и он нестаде пред њиховим очима″ (Лука 24: 30-31).
Каравађо је насликао ову слику на врхунцу своје славе. Типично за његов стил, ученике приказује као обичне раднике, са брадатим избораним лицима и изношеном одећом, у контрасту са младим Христом који је без браде и који изгледа као да је сишао са другог света. Он мајсторски бележи кулминацију приче, тренутак када ученици одједном виде нешто што им је све време било пред очима. Њихови покрети одају њихово запрепашћење: један од њих само што нe скочи са столице, док други маше рукама у неверици. Контрастно осветљење наглашава драмски интензитет сцене.
П.С. Каравађово име вам је сигурно познато, али да ли знате како је умро? Нема поузданог одговора, само многих мистериозних гласина...