Крик

Данас је време за нешто посебно – једну од најпознатијих слика историје уметности, која симболизује анксиозност људског стања.

Мунк се присетио да је био у шетњи у време заласка сунца када је светлост залазећег сунца претворила облаке у „крвавоцрвену боју“. Осетио је „бесконачан врисак који пролази кроз природу“. Научници су идентификовали то место као фјорд који гледа на Осло и предложили су различита објашњења за неприродно наранџасто небо, у распону од ефеката вулканске ерупције до Мункове психолошке реакције, до сестре која је боравила у оближњој лудници.

„Једне вечери сам шетао стазом, са једне стране град, а испод фјорд. Осећао сам се уморно и болесно. Застао сам и погледао преко фјорда – сунце је залазило, а облаци су се крваво црвенили. Осетио сам врисак који је пролазио кроз природу, чинило ми се да сам чуо врисак. Насликао сам ову слику, насликао сам облаке стварне као крв. Боја је крикнула. Ово је постало Крик."

Касније је додатно описао своју инспирацију за слику:

„Шетао сам путем са два пријатеља – сунце је залазило – одједном је небо постало крваво црвено – застао сам, осећајући се исцрпљено, наслонио се на ограду – било је крви и ватрених језика изнад плаво-црног фјорда и града – моји пријатељи су ишли даље, а ја сам стајао дрхтећи од стрепње – и осетио сам бескрајни врисак који пролази кроз природу.”

Данашња слика је постала толико култна да је чак искоришћена и за емоџи – а пошто је данас Светски дан емоџија – 😱😱😱!

П.С. Мунков култни Крик је такође представљен у нашем сету од 50 разгледница Великих ремек-дела. :)

П.П.С. Место приказано на овој слици заправо постоји! Желите ли да га видите? Ево приче о мистериозној улици Крика!