Снег у Лувесијену

Данас је први дан зиме; том приликом представљамо ово апсолутно ремек-дело. Уживајте! :)

Зимски предео је посебно привлачио Алфреда Сислија, који је био одличан у преношењу меланхолије и пустоши природе. Чинило се да је његова резервисана и интроспективна природа више усклађена са мистеријом и тишином зимских пејзажа него са живописним, сунцем окупаним призорима Медитерана које су волели уметници попут Реноара.

Попут Монеа, на Сислија је утицао Курбеов приступ снежним сценама. Ова тема је била посебно привлачна за импресионисте јер им је омогућила да истражују варијације светлости и експериментишу са различитим палетама боја. Уместо да прикаже снег као једноличну белу боју, Сисли је користио мале додире боје да би створио преливајући ефекат, са плавичастим одсјајима који светлуцају преко пејзажа.

У Снегу у Лувесијену Сисли је такође експериментисао са перспективом: снегом прекривен пут повлачи се у даљину, окупиран усамљеном фигуром. Његова осетљивост је очигледна у овим деликатним, префињеним пејзажима, где се боје стапају у суптилне хармоније.

Његови британски корени могу помоћи да се објасни Сислијев посебан сензибилитет. Током свог боравка у Енглеској од 1857. до 1861. и каснијих посета, био је изложен делима уметника попут Бонингтона, Констебла и Тарнера. Поред тога, британска традиција акварела, која је увела већу слободу у сликању, вероватно је утицала на његов стил и технику.

П.С. Зима је стигла, па је ово савршена прилика да купите потпуно нови календар за 2025. годину! Погледајте која зимска ремек-дела имамо у нашим прелепим календарима. :)

П.П.С. Ако вам се свиђа ова слика, свидеће вам се и ова зимска сцена Клода Монеа. Ово је вероватно најпознатија импресионистичка слика зиме. Да ли сте је икада видели?