Током свог живота, Виже-Лебран је била најпознатија уметница у Француској, веома свесна значаја самопрезентације у свету уметности Париза. Године 1787. послала је Салону француске академије три портрета своје ћерке Жули, укључујући и овај – имплицитно признање да њене креативне способности превазилазе материнство. Жули се појављује и у профилу и окренута напред, захваљујући укључивању огледала. Ова намерно невероватна перспектива ствара двоструку слику, позивајући се на алегоријске приказе Погледа ранијих уметника и ангажујући се у савременим дискусијама о стварности наспрам илузије у сликарству.
Жули, са надимком Смеђокоса, била је модел на многим сликама своје мајке. Када су јој се родитељи раздвојили 1789. године, Жули је путовала са својом мајком. Рано у животу је произвела велики број пастела. Односи са њеном мајком су с времена на време били затегнути, посебно након удаје за Гајетана Бернарда Нигриса 1799. Пар се убрзо након тога растао. Лебран је покушала да се издржава својом уметношћу, појавивши се 1811. под именом „Dlle Nigris" на изложби у улици Сен Лазар, у Паризу. Умрла је у 39. години, 1819.
Овом прелепом сликом желимо да завршимо нашу прославу Месеца женске историје ... али то не значи да више нећемо представљати слике које су креирале жене уметнице. Наравно да хоћемо, увек! :)
П.С. У нашем сету од 50 разгледница Жене уметнице, можете пронаћи и друге портрете које је направила Елизабет Виже-Лебран :)
П.П.С. Многи уметници су волели да приказују своје вољене, посебно своју децу. Ево деце коју су насликале њихове славне мајке!