Јеврејка са поморанџама се издваја међу неколико слика којима се пољски сликар, Александер Гјеримски, из свог опуса истински дивио. Упркос својој теденцији да буде веома критичан према свом раду, изразио је ретко задовољство у писму пријатељу, Просперу Ђејконском:
„Док је Јеврејка ... можда била моја најбоља слика (...), враголасто жива и шарена. Можда претерујем − али у сваком случају, ако се икад вратим озбиљном сликарству, остаћу са великим и средњим фигурама − нема више за мене пејзажа.”
Слика задивљује својим упечатљивим реализмом. Лице жене је представљено са дирљивим детаљима који изражавају исцрпљеност, резигненцију и терет сиромаштва. Гјеримски се ретко упуштао у портретисање, чинећи Јеврејку са поморанџама изузетним радом међу његовим градским пејзажима из тог времена, где су фигуре често имале споредну улогу. Његова способност да ухвати сирове емоције модела је посебно упадљива. У то време се и он сам мучио са финасијама и осећао несхваћено у својој домовини. Варшавски уметнички круг га је критиковао због приказивања свакодневних субјеката уместо да црпи инспирацију из историје.
Немогуће је превидети турбулетну и ратну историју Јеврејеке са поморанџама. Слика, коју је Национални музеј у Варшави набавио 1928, била је сакривена у складишту музеја на почетку Другог светског рата. Током Варшавског устанка, директор музеја, Станислав Лоренц, видео је сандуке за складиштење уметничких дела, али по повратку у разорени град, у јануару 1945, слика је нестала заједно са пола милиона ремек-дела која су украдена током рата у Пољској. Иако се сматрало да је изгубљена заувек, слика се изненада појавила 2010. у аукцијској кући у Буктехудеу, близу Хамбурга. Индентификована кроз предратне фотографије из колекције варшавског Националног музеја, враћена је захваљујући напорима пољског Министарства културе и Националне баштине. Након опсежног процеса конзервације, Јеврејка са поморанџама је поново постављена у Националном музеју у Варшави, где и даље представља врхунац у Галерији уметности 19. века.