У слабо осветљеној спаваћој соби, жена на самрти лежи на кревету обасјана једним зраком светлости. Човек седи поред ње, његово присуство је свечано и контемплативно. Ова слика приказује трагичну причу пољског краља Сигисмунда II Августа од куће Јагело и његове жене Барбаре Рађивју, која је преминула 1551.
Несрећна љубав између Сигисмунда и Барбаре је брзо постала легенда, иснспиришући уметнике кроз векове. Краљица Бона Сфорца, Сигисмундова мајка, која се жестоко противила њиховој зајеници, била је нашироко осумњичена да је отровала Барбару. Скандал је избио 1547, када се Сигисмунд тајно венчао са Барбаром − савез који је виђен као директна претња за пољски национални интерес. Иако је она потицала из једне од најмоћнијих литванских племићких породица, Барбара није била краљевске крви, што је њихов спој чинио контроверзним. Само након дуге и горке борбе против своје мајке и парламента, Сигисмунд је коначно успео да обезбеди коронацију Барабаре, 1550.
Композиција је једноставна, али педантно детаљна. Уметниково техничко мајсторство је очигледно у елементима као што су деликатна обруба на краљичином јастуку, богат вез краљеве одоре и кадионица постављена поред кревета. Ови детаљи, одмах похваљени од стране савремене публике, допринели су успеху слике. Фузија романтично историјске теме са Симлеровом префињеном техником учинила је ово дело тријумфом међу уметничким критичарима.