Стајнчек

У пејзажном историјском сликарству 19. века, дела Јана Матејка су постала најпознатија у пољској уметности. Током своје каријере, Матејко је настојао да испуни оно што је он видео као патриотску мисију уметности у земљи лишеној политичког суверенитета. Његова слика, Стајнчек − која приказује дворску луду изгубљеног у мислима о судбини своје домовине, док седи сам у полутами дворске одаје − сматра се знаменитим делом, означавајући почетак уметниковог зрелог периода. Многи научници га виде као манифесто младог уметника.

Сцена, која је референца на Матејков оригиналан наслов Стајнчек доврска луда, који је примио вест да су Московљани освојили Смоленск током бала на двору краљице Боне, 1533, није историјски документована. Међутим, права моћ Стајнчека не лежи у његовој историјској тачности, већ у његовој симболичкој тежини. Дворска луда Стајнчек (око 1480-1560), који је служио три узастопна Јагелонска монарха, био је један од Матејкових омиљених историјских фигура, појављујући се често у његовим патриотским композицијама. У јеку славља краљевског бала, он је једини који предвиђа мрачне последице за Пољско-Литванску заједницу због губитка Смоленска (битног источног упоришта Великог војводства Литваније) Русима. Злосутна комета, видљива у близини торња Вавелске катедрале, служи као визуелна метафора за претећу катастрофу. Приказујући Стајнчека као усаљему, аскетску фигуру −  пре трагични мислилац него луда − Матејко га је уздигао на статус националног јунака, трансформишући га у симбол грађанске савести, политичког увида и дубоке бриге за судбину земље.

Матејко личним уметничким гестом даје Стајнчеку сопствене црте лица, прожимајучи фигуру личним мислима и осећањима, обликованим патриотским жаром који је прожимао Пољску у годинама које су предходиле Јануарском устанку, 1863. Можда знате да тада Пољска није постојала као држава − била је подељена на три дела, а оне су узете од стране Руског царства, Аустро-Угарске и Пруске. Кроз ову симболичку самоиндетификацију уметник дефинише своју улогу као сликара националне историје − визионара способног да продре у догађаје из прошлости са већом дубином од својих савременика, извлачећи поуке из исторје за нацију која је у његово време била избрисана са мапе Европе.